Zlatni standard je bio sistem za podršku vrednosti valute, gde je vrednost papirnog novca bila direktno vezana za određenu količinu zlata. Ovaj sistem je omogućavao ekonomsku stabilnost i ograničavao inflaciju, ali je napušten tokom 20. veka.

Zlatni standard se prvi put pojavio u Velikoj Britaniji tokom 19. veka i brzo se proširio na mnoge druge zemlje. Valute su bile direktno konvertibilne u zlato, što je značilo da su centralne banke morale da drže značajne rezerve zlata kako bi podržale svoje valute. Ovaj sistem je doprineo globalnoj trgovinskoj stabilnosti sve dok nije počeo da pokazuje slabosti tokom velikih ekonomskih kriza, kao što je Velika depresija.

Latinska izreka 'Aurum non olet' (Zlato ne smrdi) simbolično prikazuje univerzalnu vrednost i prihvaćenost zlata kroz istoriju, bez obzira na njegovo poreklo. Zlatni standard je napušten tokom sredine 20. veka, kada su zemlje počele da prelaze na fiat valute, koje nisu direktno podržane fizičkim dobrima, ali su omogućile veću fleksibilnost u monetarnoj politici.

Iako zlatni standard više nije u upotrebi, njegove lekcije o stabilnosti i vrednosti ostaju relevantne. Danas, centralne banke širom sveta i dalje drže značajne rezerve zlata, što ukazuje na njegovu trajnu vrednost i ulogu kao sigurno utočište u vremenima ekonomske neizvesnosti.

Pročitajte još